Da li se više udaljavamo, nego približavamo EU? Idemo li korak napred, nazad dva kada se radi o Poglavlju 27 – oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena? O napretku naše zemlje u Poglavlju 27 bilo je reči na događaju predstavljanja Izveštaja iz senke za Poglavlje 27: Korak napred, nazad dva u organizaciji Koalicije 27.
Iako se interesovanje građana i građanki za teme životne sredine iz godine u godine povećava, većina i dalje ne zna kako da učestvuje u donošenju odluka koje utiču na životnu sredinu. Sa druge strane, nedostatak znanja i političke volje da se stanje životne sredine unapredi dovode do nazadovanja, zastoja ili neznatnih napredaka u ovoj oblasti. Iako je pravo na zdravu životnu sredinu i obaveštavanje o njenom stanju zagarantovano pravo – odgovornosti nema. Ovo za posledicu ima prekomerno zagađen vazduh, ugrožavanje vodnih resursa, širenje divljih deponija, bespravne seče šuma, ali i mnoge druge probleme. Zašto je to tako?
Kvalitet vazduha koji dišemo, (ne)dostupnost čiste vode za piće ugroženost prirodnih staništa i vrsta, širenje divljih deponija su posledice propuštenih rokova za sprovođenje EU zakonodavstva u Poglavlju 27. Zaključak je da se Srbija ne približava evropskim standardima i kvalitetu životne sredine sigurnim koracima, već ti standardi polako, ali sigurno odmiču. Izveštaj Koalicije 27 razmatra (ne)ostvareni napredak i daje preporuke za oblasti kvaliteta vazduha i vode, zaštite prirode, upravljanja otpadom i hemikalijama, buke i klimatskih promena, šumarstva, kao i horizontalnog zakonodavstva.
Čini se da država šalje jasnu poruku – nedovoljno posvećena promenama na štetu svih građana. Javnost ne dobija sve potrebne informacije da bi zaista mogla da učestvuje u donošenju odluka, što procese čini netransparentnim i često u suprotnosti sa potrebama javnosti. Učešće u donošenju odluka je građanima/kama otežano, a u nekim slučajevima i potpuno onemogućeno. Iskustva u praksi pokazuju da predlozi izmene važnih zakona ulaze u skupštinsku proceduru bez javne rasprave, a kada iste postoje, neretko se ne objavljuju ili se održavaju za vreme državnih praznika.
Kao najčešći uzrok za slab ili nepostojeći napredak u oblasti zaštite životne sredine navodi se nedostatak ekspertize i kapaciteta institucija, dok se neki od postojećih zakona u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, ne mogu primenjivati usled nepostojanja podzakonskih akata.
Napredak u ovoj oblasti jeste skup, ali neophodan. Održiva rešenja koja donose dobrobit svakome od nas podrazumevaju doslednu primenu zakona i uključivanje zainteresovanih građana/ki koji imaju pravo da se pitaju za rešenja koja ih se tiču. Izvesno je da Srbiji slede velike investicije u infrastrukturne projekte u ovom sektoru. Isto tako, jasno je da su kapaciteti javne uprave slabi na svim nivoima, a da takvi veliki projekti zahtevaju dobru upravu i transparentnost u sprovođenju.
Kako svaka promena nabolje kreće i od manjih lokalnih zajednica, novinu u ovogodišnjem izveštaju predstavlja odeljak Zelene karte, koji pruža pregled sprovođenja politika zaštite i unapređenja životne sredine na lokalnom nivou. Zelene karte nam pokazuju da nijedna lokalna samouprava od onih u kojima je rađeno istraživanje ne primenjuje u potpunosti važeće standarde i propise u oblasti zaštite životne sredine.
Izveštaj iz senke simboličnog naziva Korak napred, nazad dva, obuhvata period od januara 2021. do marta 2022. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti OVDE.
Događaj je okupio predstavnike/ce institucija, ali i civilnog i akademskog sektora, a govornici/e panela bili su predstavnici/e organizacija: Beogradska otvorena škola, Inženjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije, Alternativa za bezbednije hemikalije i Svetska organizacija za prirodu.
